da li može fizičko lice da otkupi neki crtać i kako se to plaća s obzirom da mi nemamo paypal...
Šta dobije od materijala kada otkupi crtać?
Cene su sigurno promenljive, ali dajte primer koliko bi koštala jedan crtać (Zmajeva Kugla, Pokemon...)
Postoji nekoliko različitih tipova kupovina kada su autorska dela u pitanju:
A)
Kupovina original izdanja u malorodaji. Znači original DVD, Blu-ray Disc, VHS kaseta ili nešto slično... Sa diskom nisi apsolutni vklasnik tog autroskog dela već samo stičeš i pravo da ga koristiš u svom privatnom prostoru. Eventualno u nekim državama imaš još pravo da napraviš sebi jednu rezervnu kopiju.
B)
Download maloprodaja. Kad platiš ne dobiješ nikakav disk ali primerak videa možeš da koristiš samo na tom kompjuteru koji si kupio. To se obično nudi samo uz softver koji je namenjen za kupovinu filmova, muzike i crtaća kao što je na primer iTunes. Uz takav softver kopija koju downloaduješ bude enkriptovana tako da radi samo na tvojem kompjuteru ili na samo onim kompjuterima sa iTunes-om koji su registrovani na tvoje ime.
C)
V.O.D. - Video on demand: kod plaćanja na VOD sajtovima dobiješ pravo na jedno gledanje na njihovoj web stranici ili više gledanja ali samo od toliko do toliko sati i više ne možeš. To je takođe maloprodaja i to najviše ograničena od svih.
D)
Kupovina licence (dozvole) za javno prikazivanje. Ovo je dakle drugačija licenca od one koju dobijaš sa kupovinom maloprodajnog diska. Košta više ali se dobija više i mogučćnosti. Dobija se pravo na neko javno prikazivanje, na priemr u kafiću, u bioskopu, na TV kanalu i sl. Koliko to košta zavisi od toga koja tačno dozvola je u pitanju, i kakve je cene vlasnik autorskih prava formirao.
Uobičajeno su vlasnici autorskih prava velike medijske kompanije. Takve kompanije obično za svaku državu imaju jednog distributera. Da bi kupio neku licencu moraš da se obratiš isključivo tom distributeru.
Distributr ima cenovnike (ili će ih smisliti) za sve licence koje nudi. Kada je televizija u pitanju onda je broj gledaoca koji taj kanal pokriva najbitniji faktor uticaja na cenu.
na primer, licenca za jedno ili dva prikazivanja nekog običnog filma za televiziju koja pokriva 100 hiljada gledaoca je oko 100 evra. za manje atraktivne i kraće emisije jeftinije za atraktivnije skuplje. Za manje televizije manje cene, za veće skupolje. ...itd.
E sad pošto ovde govorimo o sinhronizaciju to znači da mi govorimo o filmovima i crtaćima koje je pre distribucije potrebno lokalizovati/prevesti/sinhronizovati za određeno tržište tj državu. Kompanija koja je vlasnik autorskih prava je svesna da se mora lokalizovati pa nekom od svojih distributera daje dodatni posao da tu lokalizaciju obavi. Distributer onda u ime te kompanije unajmljuje neku firmu koja se bavi prevođenjem ili sinhronizovanjem (ili kakva se već lokalizacija želi) da završi posao. Naravno mora im dostaviti i materijal tj. zvučne trake (instrumental, šumove, glas na original jeziku) visokog kvaliteta kako bi ovi mogli da obave posao...
E)
Potpun prenos autorskih prava. Ovo je ne prodaja određenih dozvola već prodaja imovinskih autorskih prava u celosti. Onaj ko ih otkupi može drugima da daje dozvole i naplaćuje drugima ako želi.
Međutim čak ni ovaj otkup celih imovinskih autorskih prava ne garantuje pravo na prepravljanje jer pravo na prepravke spada u moralna autorska prava koja ne mogu biti ni prodana ni poklonjena. Pravi autor je vlasnik moralnih autorskih prava i on uvek ima pravo da odobri ili zabrani prepravke.
Naravno u slučaju komercijalnih crtaća, autori su još u fazama narudžbe crtaća, ugovorom se obavezali da dozvoljavaju prepravke kompaniji za koju rade.
eto još pitanja, koji su skuplji Japanski ili Američki?
Pa verovatno zavisi od crtaća do crtaća. Mislim da generalno japanci više štancaju crtane serije pa su verovatno jeftiniji. osim toga japanski crtaći su mnogo više namenjeni japanskom tržištu pa su dozvole za prikazivanje u ostatku sveta verovatno jeftinije.
Kada otkupimo to, kakvu licencu dobijamo, koliko to traje?
Svaka licenca je definisana za sebe. Znači moguće je sve što se navede u ugovoru i na šta obe starne pristanu. Za televizije na primer postoje licence tipa jedo prikazivanje (plus još jedna repriza) ili jednom godišnje, ili doživotno pravo prikazivanja na tom kanalu....
Da li mi imamo pravo da ono što sinhronizujemo "preprodamo", tačnije damo nekoj od naših televizija za emitovanje?
Pa ne možeš da prodaješ neko delo ako nisi vlasnik imovinskih autorskih prava ili ako nisi njegov zastupnik/distributer.
Ali ako je sinhronizovanje tvoje zanimanje, možeš biti unajmljen od strane distributera da obaviš sinhronizaciju. A za obavljeni posao dobiješ platu ili honorar (mada ovo kod nas zna i da izostane ali to je priča za sebe).
Ako obaviš sinhronizaovanje bez potrebnih dozvola, a ako se distributeru ipak gotov rad svidi, možda distributer pristane i odluči da te plati za tvoj rad oko sinhronizovanja. Međutim ta odluka je isključivo na njima.
Šta bi se desilo kada bi ovaj materijal koji sinhronizujemo, po završetku okačili na internet ili rezali na DVD i prodavali?
Ako nisi vlasnik imovinskih autorskih prava ili nisi dobio dozvolu od onoga ko je vlasnik (ili njegov distributer/zastupnik) da to radiš, onda kršiš zakon o autorskim pravima. Znači protivzakonita stvar ....da se sad ne upuštamo u to šta se dalje dešava kad se krši zakon.
Eto to je to za sada, ako se setim još pitaću
Slobodno
---
Još ću ja dopisati koješta ako se setim kasnije...
