Analiza serije Igre Prestola / Game of Thrones (2011–2019)

[Video Majstor]

U više navrata do sada sam bio pisao analize za scenarije koje ste vi poslali. Ovih dana sam dovršio gledanje serije Igre Prestola, i pošto su utisci još uvek sveži, a serija jedna od najgledanijih i najpopularnijih do sada, odlučio sam da napišem analizu. Smatram da će da bude dosta poučno za one koji su zainteresovani da piše scenarije za tv serije.

Sa analizom krećeom od sledeće poruke i pisaću je u više različitih poruka. Slobodno se i vi uključite sa vašom analizom iste serije ako želite.

NAPOMENA: Ukoliko niste gledali seriju, prepooručujemo da prvo odgledate da vam ne pokvarimo zadovoljstvo "spojlerima" (otkrivanjem šta se desilo). A ukoliko jeste nastavite praćenje ove teme.

[Video Majstor]

Prvo pitanje koje se postavlja kod analize ovakve serije, koja je izuetno popularna i izuzetno visoko ocenjena (praktično maksimalnim ocenama) je: da li to znači da je sve u ovoj seriji odradjeno bez grešaka i da nema propusta u scenariju? Pošto je praktično postigla maksimalne ocene i maksimalan broj gledaoca, a više od maksimuma se ne može, da li to dokazuje i maksimalan kvalitet scenarija i svih elemenata priče, da ne može bolje da se odradi?

Ja mislim da serija nije savršeno odradjena i da ima čak i neke srednje propuste u priči, ali baš u tome mora da se krije nešto poučno za one koji žele da jednog dana osmisle jednu ovako uspešnu priču. Poučno i ohrarbrujuće jer dokazuje da ne mora sve da bude savršeno i da nisu svi faktori jednako važni za uspeh. Ne možemo da isključimo da je čak moguće da baš odgovarajuća doza nekvalitetnih elemenata čini priču pitkijom za široke mase?! Pokušaćemo u ovoj analizi da odgonetnemo koji faktori su ovde presudni za osvajanje publike.

Dakle, da se ne shvati pogrešno, nije cilj iskritikovati nešto što je postiglo ovoliki uspeh i pretvarati se da bi ja bolje uspeo ili poverovati da znam bolje zato što sam uočio poneki propust. Naravno da ne bih. Ovo je samo odličan materijal za analiziranje. Imamo gotovu priču, imamo dokaze, da je baš takva kakva jeste, osvojila publiku i sad imamo priliku da iz toga i nešto naučimo.


počinjemo sa analizom konkretnih elemenata:

Zapleti:
TV serije (za razliku od filmova) obično nemaju jedan glavni zaplet nego jednostavno prate glavne likove kojima se dešavaju konkretniju ("epizodni") zapleti iz epizode u epizodu i lančano se povezuju tako da se jedan zaplet raspliće a drugi počinje i ostavlja radoznalost kao želju za gledanjem sledeće epizode. Ova serija ima i jedno i drugo.
Kroz celu seriju se provlače dva glavna zapleta serije a to su:
- UJEDINJUJUĆI ZAPLET - da li će svi ovi likovi preživeti zejedničku opasnost koja dolazi severno od zida (noćni kralj i zombiji)? Zajednička opasnost prirodno stvara ujedinjenje, na primer kada je poplava i zec i lisica se spašavaju na isti balvan i pomažu se dok poplava traje. Dakle ovaj zaplet daje i razlog spajanja različitih tokova priča i potpuno je prirodan i sam sebe objašnjava. Mogli bi da kežamo da je maksimalno jednostavan i najprirodniji mogući.
- RAZJEDINJUJUĆI ZAPLET - skoro svi glavni likovi imaju isti cilj da sednu na gvozdeni presto. Medjutim taj cilj je nedeljiv. Samo jedan od njih to može da postigne. Medjusobno se bore koji od njih će u tome uspeti.

Konfilikt izmedju sebičnosti i zajednice:
Ova dva zapleta koja smo nazvali UJEDINJUJUĆI i RAZJEDINJUJUĆI su u suštini simptomi dve prirodne i suštinske ljudske potrebe koje su oduvek u prirodnom konfliktu. Jedna od tih potreba je sebična potreba za slobodom i uživanjem i ostvarivanjem sebe, svojih želja i sovjih ciljeva. Ta potreba je u suštini sebičnost i vodi u osamljivanje. Druga je potreba za preživljavanjem. A preživeti niko ne može sam, pogotovo kad je opasnost velika, tako da sebičnost ćesto mora da popusti i čovek mora da pripada većoj zajednici i da sopstvene sebične želje zaustavi, odustane od maksimalne slobode i ustupi mesto zajedničkim ciljevima. U tom slučaju potreba za preživaljavanjem u većoj zajednici je ujedinjujuća sila koja nadjačava i zajednica opstaje. A ponekad sebičnost nadjačava pa se zajednica raspada u medjusobnoj borbi njenih članova za svoje sebične ciljeve. To je jedan od prakonflikta koji postoji od početka ljudskog roda. Takve konflikti su u dubini ljudske psihe u samim temeljima svake ličnosti i oni utiču na apsolutno svakoga. Svako u ovom konfliktu prepoznaje nešto poznato jer se u svakom ta borba odigrava. Ovaj konflikt je jedan od glavnih izvora stvaranje velike emotivne vezanosti publike za ovu seriju.

Baš kao kod romana Stivena Kinga, pokazalo se da korišćenje jednostavnih konflikata iz dubina ljudske psihe, neverovatno uvlači čitaoca (ili gledaoca) u taj svet.

A sama kombinacija ova dva razjedninjujuća i ujedinjujuća faktora stvara teren u kojem je izuzetno prirodno da se tok priče odmiče ili primiče. Na momenat su razjedinjujući faktori jači i tada se ti likovi bore i odmiču a na momenat su ujedinjujući faktori jači i likovi se primiču jedni drugima. Ili su na momenat ti faktori u balansu pa se taj konflikt vodi u glavama samih likova. Jednom kada je takav koncept uspostavljem, piscu je lako da iz toga stoga stvori gomilu manjih interakcija medju likovima koji će da deluju prirodno i realistično. I taj potencijal je zaista i korišćen tokom priče kao opravdan razlog kad je trebalo neke likove spojiti ili ih posvađati.


nastavljam kasnije...

[Video Majstor]

Ova dva zapleta koja smo nazvali UJEDINJUJUĆI i RAZJEDINJUJUĆI

Ovde ima još jedna zanimljivost za koju je potrebno da ispričam malo uvoda o ovoj seriji:

Ova TV serija se bazira na serijalu romana "Pesma Leda i vatre" (A Song of Ice and Fire), autora Džordža R. R. Martina. Do sada objavljenih 5 romana iz ovog serijala pokrivaju radnju otprilike prvih 6 sezona tv serije. Medjutim u ovim romanima postoji dosta priloga a objavljene su i dopunske knjige koje objašnjavaju istoriju tog sveta u kojem se radnja odigrava. Takodje potoji i animirani film
Game of Thrones Conquest & Rebellion: An Animated History of the Seven Kingdoms (2017) https://www.imdb.com/title/tt7937220/

koji sjajno objašnjava jednostavnu istoriju koja je prethodila radnji serije, tj. ono što se dogadjalo pre početka Igara prestola. Preporučujem da ko je odgledao seriju da odgleda i ovaj film, a ko nije, možda je dobra ideja da prvo pogleda ovaj animirani film pa tek onda seriju.

Ukratko prepričan deo koji je bitan za zaplete koji smo pominali:
Do pre oko 380 godina pre početka radnje serije, postojalo je kraljevstvo Valirija sa njihovom naprednom civilizacijom i lordovima koji su kontrolisali zmajeve. Valirija je preko noći uništena u prirodnoj katastrofi (slično kao grad Pompeja) a samo jedna plemićka porodica Targarjen je preživela jer su na vreme otišli sa svojim zmajevima i naselili se na malo ostrvo pored westerosa (gde su napravili zamak Dragonston). Sto godina kasnije, jedan njihov potomak, Egon, započinje osvajanja i sa svojim zmajevima osvaja jedno po jedno, svih 7 kraljevstava vesterosa. Stvara novu državu "7 kraljevstava" napravi gvozdeni presto i postaje prvi kralj ove države Egon I Targarjen. Nakon završetka ovih osvajanja i ugušenja svih pobuna, nije ostao više niko da se suprotstavlja familiji Targarjen pa su počeli da se suprotstvljaju jedni drugima. U tim medjusobnim borbama oko prestola su takodje izgubili i sve svoje zmajeve... ...dalje ovaj crtać objašnjava ukratko tok dogadjaja praktično sve do početka serije.

Obratite pažnju na deo koji sam istakao: nije ostao više niko da se suprotstavlja familiji Targarjen pa su počeli da se suprotstvljaju jedni drugima. Dakle i tu imamo te iste UJEDINJUJUĆE i RAZJEDINJUJUĆE koncepte. Sve dok imaju naprijatelja u zajedničkoj su opasnosti i ujedinjeni su. Jednom kad više nije bilo opasnosti po njih od strane zajedničkog neprijatelja, razjedinjajavanje uzrokovano njihovim sebičnim željama da se dokopaju prestola samo za sebe je počelo.
Pošto se ova istorija neprestano pominje u seriji i mnogi glavni likovu crpe svoju inspiraciju iz ovih dogadjaja, jasno je da je autor ovih romana najpre osmislio tu istoriju (možda ne sve detalje ali je uokvirio koncept) pa tek onda krenuo sa konkretnom radnjom Igara prestola. Iz ovog ugla možemo opet da vidimo da je složena i velika priča ipak izgradjena od jednosatvnih elemenata i bazičnih koncepata. Dalje kroz analizu ćemo sagledati kako se sklapaju i ostale kockice...