Dajem savete i predloge generalno a ne sudim pojedincima da li prave grešku ili ne. Pa će onda sami svojevoljno to koristiti da nešto poboljšaju ako budu želeli.
Slažem se. Taj susret sa potencijalnim "kupcima" i finansijerima je poprilično surov i to je veliak tema o kojoj treba razgovarati.Scenaristi, narocito ovi mladji moraju savete shvatati konstruktivno a ne dozvoliti da im ponos izbija na povrsinu. Zato je ovde odlicna "vezba" za iste jer vidim da ti isti scenaristi ne znaju i nisu osetili izlaganje jednog "pravog" producenta. Verujte mi, oni su mnogo krvolocniji i brutalniji u svojim izlaganjima i savetima od mene, osetio sam to na svojoj kozi. Bez opbzira sto ce na kraju reci da je scenario dobar i da su mozda zainteresovani, oni ce vas rad prethodno buvalno masakrirati. Najvaznije je ne reagovati ishitreno vec malo oduvati, procitati napisano nekoliko puta i tada cete videti da od toga 80% apsolutno ispravno i konstruktivno. Sa losim stavom i izbijanjem emocija dovodite sebe u losu situaciju. Jeste emotivno vezani za pricu itd. ali onaj koji daje pare za realizaciju iste ima glavnu i zavrsnu rec.
Glede jos ovog prvog drafta. Vecina (99%) producenata, rezisera vasem scenariju daje sansu u prvih 5-10 strana, pmali broj do 20 strana ali retko. U tim pocetnim stranama odmah se vidi kakav ste kalibar pisca i da li pisete inteligentno. Ako ih niste dobili u prvim stranama scenario automatski zavrsava u smecu bez daljeg citanja. Tako da zamaranja oko nekog zavrsetka scenarija bas i nema mnogo smisla. Uvedne stranice moraju biti bomba ako je vec nekio uzeo da procita. Prve strane pokazuju kapacitet i domet jednog scenariste, ako to ne posedujete vas scenario se nece iscitati do kraja u rukama potencijalnog finansijera.
Bojim se da nisam to hteo da kažem. Ima istine ali sinoć nisam na to mislio.Sve pohvale za prvi deo teksta admine. Lepo si to sve srocio. Scenaristi, narocito ovi mladji moraju savete shvatati konstruktivno a ne dozvoliti da im ponos izbija na povrsinu.
Hteo sam da kažem da nema veze ako greše u tim prvim energičnim koracima. Greške se u našem društvo previše kažnjavaju. To ide do te mere da se ljudi koji ništa nikad ne pokušaju jer "znaju" da ništa ne vredi, osećaju kao heroji. To je žalosno...
Međutim probati i pogrešiti nije nikakva katastrofa. Na primer odavno se u kapitalističkim zemljama smatra da je normalno imati tri neuspeha pre jednog uspeha. Tokom novijih kriznih godina se smatra da je normalno čak do 7-8 neuspeha na jedan uspeh. Niko se nije naučen rodio. Svako greši. Čak i najpoznatija imena iz filmskog sveta za sebe kažu da uvek misle da može bolje i njima se dešavaju greške.
Dugo čitam sve i svašta i sam istražujem na ovu temu i zaključio sam da ne postoji ni jedno pojedinačno mišljenje koje je apsolutna istina. Na primer neko govori o strukturi priče da je najažnije a neko o tome da ta ista struktura uništava originalnost u filmu. Neko tvrdi da treba biti ozbiljan a neko da se i ne može biti kreativan ako se čovek ne opusti. Za svaki uspešan film je sigurno bilo analitičara i kritičara koji su videli gomilu zamerki i bili protiv toga da se film snimi a takođe i neki neuspešni filmovi dobijaju sjane pohvale od kritičara...
Očigledno je da ima više načina na koji može da se uspe i nije to tako striktno. Istina je da ne znamo 100% sigurno šta je greška a šta nije. Sva "pravila" i preporuke u filmmakingu utiču možda 50-80% na uspeh filma a preostali uticaj niko ne zna unapred dok film ne bude gotov i ne obiđe bioskope.
Jedan moj prijatelj je osnovao jedan biznis isto tako veoma energično i sa velikim entuzijazmom i ja sam ga tako savetovao i ukazivao na neke greške, na šta je on reagovao burno kao da na sve gledam negativno i obeshrabrujuće. Nisam to hteo ali shvatam da tako deluje. U svakom slučaju, ispostavilo se da je uspeo, zaradio lepe pare i nadmašio poprilično konkurenciju.
Ja sam iz toga naučio da mladi instinkitvno biraju dobar pravac u životu međutim vrlo često ih okolina nagovori da ne treba da pokušavaju jer neće uspeti. I onda po uzoru na okolinu postaju jedna od onih koji ništa ne pokušavaju.
On je uradio neprocenjivu stvar za sebe. Lako se moglo desiti da se raspita i da čuje milion obeshrabrujućih mišljenja i da od svega odustane još pre nego i pokuša. Postao bi jedan od brojnih pametnjakovića koji znaju da se ništa ne isplati i ništa ne vredi pokušavati. Naša zemlja je prepuna takvih a sve nam je gore.
Raspoloženje i verovanja su veoma zarazni. Na žalost u našim krajevima pesimizam je zastrašujuće nadvladao.
Rešenje je u tome da čovek ne mora da sluša sve pesimiste iz naše zemlje. Čovek može sam sebi da izabere društvo i da se okruži optimistima.
E tu nastupa ovaj sajt. Još pre nego je pokrenut ovaj forum sam rešio da bude izvor konstruktivnog i optimističnog razmišljanja. U preporukama za moderatore ovog sajta, koje vide samo moderatori, između ostalog piše sledeće:
- Negovati opuštenu i prijateljsku atmosferu, da se svako ko poželi nešto da kaže, oseća slobodnim da to i napiše i učestvuje u diskusijama.
- Izbegavati strogoću i preveliku ozbiljnost. Imajte na umu da su pomenute osobine "umrtvile" čak i nekad ekstremno popularne forume. To je osnovni razlog zbog kojeg ne želimo preveliku dozu ozbiljnosti.
- Preferirajte, živost, optimizam, kreativnost... Umesto "ne, ne može.." preferirajte "uradićemo i počinjemo odmah".
Imajte na umu da su stavovi, raspoloženje i verovanja "zarazna" stvar u određenom krugu ljudi. Optimizam i kretanje prema uspehu će zaraziti i ostale istim ali može se desiti i obrnuto.
zarade, pošto svaki sistem reklama na internetu daje bar 1 evro na hiljadu pregleda. A ukoliko je ta publika amerikanci ili britanci ta zarada može biti i 4-5 puta veća pošto su kod njih reklame skuplje čak i do 15 puta nego kod nas (kod nas je cena reklame blizu minimuma). 